Skontao sam pisajuci

Da sa planine ne mozes sici

U danima bez vazduha 

Bezbednost košta

Manija

Progonim te u društvenim igrama

To je mentalna igrarija

Sećaš li se 2004

Stare planine

Slusali smo Therion

Brali maline

Samo nesto sa direktorom da iskomuniciram

Tu sam za minut


Она мирише на запад
Да ли си спреман да се продаш?
Из орловог гнезда да се одаш
Нова мода је да мораш.

Она мирише на блискост
Твоја одбрана, мој напад
Она мирише на исток
Очекује се неизвестан исход.


Ona svira u okvirima
Na proplancima pastira
Prstima od safira dira
Ne bira
Na krilima leti
Ona sankama leti belim stazama
Spušta se do svitanja
To je odraz skitanja
Požuri dok ne polude ljudi


Она нема времена да одговори
Уговори, састанци, бодови
Поени, бонуси.
Свакако се поносим.
Можда не жели можда, помислим
Добар асет, не могу да одолим.


Она нема времена да одговори
Прогоне је злотвори
Пуно ради где су одмори?
Да се одмори.
У грајнду су колови
Дум скролује куце и маце, од куће се жваће
Болови.


Диринчим на пољима пиринчаним
Екрани светле инчима – километри ничега
Kроз њих трчим и гулим, уби се живот трули
Скичи скитнице немаш укус истанчан
Теби је то ситница.


Локо ко
Локомотива воза Соко

Треба нам неко мушко
Пењање на планину

Планинска браћа мужеви брега
Ветрови гребена – оркански јахачи
Ћилим ткачи
Нек победи јачи

На планини расту алге
Океанске алге
Kад пређеш замишљену линију почињу бугарске чалге
Можеш да уживаш или губиш време куцајући жалбе


Треба ми терапија
Твој флекс гуши данима
Чекам да престанеш да причаш речи у секундама.
Из уста ти излази српска лутрија
Још једна реч прође година

Ти си стихија
Тихо тиња анксиозна грозница
На телефон се не јављам углавном никада
Ти си стих римујеш се плански


Никад мање од највише
Увек и у свему
Стопостотно
Једини од свих

Понекад неретко
Можда не баш стално
Генерално
Шта знам не толико учестало


Kабадахије јашу мој чаробни чардак
Не хајте авлије пусте
На мегдан бојеве пушке љуте
Опасај сабље за скуте у ‘ајдуке.

Испеците ми ајваре Мајданпека
Биће струје вадимо из штека
Бирам речи у бури осећања
Пристужу сећања на нека сећања рана.

Тако ми је фалила јесен
Тако ми ниси фалила
Мрак навире ноћ прождире
На обронцима града у улазима зграда.


Супстанца не спава
Одврни
То се нама допада
На ноге се дочека
Једва се дочепа
Лето је летимо
Пре него што слетимо
Вруће је лепи се
Лепи смо


Повуци црту.
Доста је.
Не дај да те терају.
У инат извуци свe што можеш.
Дај све, пружи ништа.
Нек ти изађе на нос.
Удари на понос.
Да ли си луда или алудираш?
Сви тапшу ти аплаудираш.
Свесно се убијаш.


Сунце нагриза брутализам
Мирише мај
Чалга , сузе и носталгија
Још колико година изолазије
Или страха од социјализације?
Некад си била кул
Сад слушаш нови Миркур
Не волим твоје сторије, испразни су
Можда ти је живот занимљивији


Ове песме се читају у себи
Ове песме се читају у соби, на плажи, пронађе их ко их тражи.
У Египту, Мароку, Тајланду, Тихуани
Ове песме се читају црним словима на белом екрану
Чак иако немаш у плану
Директно и у оригиналном издању
Ове песме уф, ове песме


Живот брзином смелости
Чаша пута убрзање – тупо стање
Бенигни смол ток,
посматрам те док гледам у даљину


Ја сам ти као цвет
Уживај у лепоти и мирису
Не дирај ме

Ја сам ти сунце
Не гледај у мене

Ја сам ти планина
Попни се, види, удахни, издахни

Ја сам ти река
Одлазим и враћам се

Ја сам ти као небо
Чувам рај док не дође време за опроштај


Израњам из блата
Решења често нису лака
Мајстор алата
Руке од злата
Оператер заната
Пепељара опушака и длака
Екстремно суптилно
Достојанствено и културно


Шта ти је?

Све ми је, тако толико и превише
Доста је кад је много највише
Уздишем, стењем знојим се
Овде је стециште свих болида овог града
Галерија накарада без блама
Жамор, дрека, врева и галама
Загушљив простор и углавном тама
Увек нека драма
Идем, чекају ме хлеб и салама


Одело човека чини
Скини се, постани стока
Заспао негде између панка и рока
Ушушкана бајка порока

Пробуди ме! Дан за метак
Мучи ме пробушен левак
Хоћу да припадам и останем изузетак
На крају увек почетак